У селу Горња Јурковица, 30 километара од Градишке у подножју планине Козаре, народ од давнина различите мистерије повезује са још неистраженом пећином у засеоку Пећани. Овде су некад улазили само најхрабрији знатижељници, а у последњих неколико година за пећину су се заинтересовали планинари и спелеолози.

Прилаз до овог подземног бисера је тежак јер нема пута. До пећине се долази шумом и преко брегова, али ни то није препрека за све више љубитеља природе који желе да је истраже.
Многи верују да подземни ходници крију чудотворну моћ која људима, када се охрабре да уђу у њена недра, нуди дуговечан и срећан живот. Нико не зна како и зашто, али се овде верује у то. И није то једино због чега пећину походе Крајишници још од давнина. Средином априла ове године, неколико Градиштана се запутило у истраживање тајанствених ходника исплетених у недоглед. Након стешњеног улаза, открили су чудесну раскош вајану вековима.
"Ово је сигурно некада било море, па пресушило, што доказују облици морских животиња", уверавају нас посетиоци разочарани што се држава није побринула да изгради путеве и омогући туристима да сиђу у земљину утробу.
Археолог аматер из Горње Јурковице Милутин Мајсторовић је рекордер и највећи истраживач пећине.
"Пронашао сам окамењене облике морских животиња. О свему овоме треба мало озбиљније бринути", уверен је Мајсторовић.
Геолошки, овај терен се састоји од тријанских доломита и кречњака. То су три хоризонта укупне дубине 23,5 метара и по карактеристикама пружања својих канала спадају у системски тип спелеолошких објеката.
Први хоризонт дугачак је 176 метара, а по разноврсности пећинског накита је најинтересантнији. Има сталактита, сталагмита, млечнобелих и сивих салива, пећинских стубова, хијероглифа, пећинских корала, а на неколико места су уочљиве и веће површине грађене од светлуцавог искричавог калцита.
Нарочито су импозантни масивни пећински стубови који су, тврде стручњаци, доказ да је пећина веома стара.
"У откривању туристичке понуде Козаре и Поткозарја покренућемо велику акцију на уређењу прилаза овој пећини и омогућити да туристи дођу и разгледају њену унутрашњост", каже директор Туристичке организације Градишка Вељко Јовановић.
У пећини тече хладна вода за коју људи причају да је лековита за сваку бољку. Старина Милутин Ковачевић тврди да је у њој пронашао и необичан крст којег стално носи у џепу, уверен да штити од зла. У Патријаршији у Београду су му рекли да је из периода настанка хришћанства.
Миле Петровић, родом из Средње Јурковице, каже да нико у овом крају није одрастао, а да се није "напајао" причама о пећини, њеним чудима и загонеткама у мрачним ходницима.

Скровиште јунака Марка Борковића

Према причању мештана Турјака, Јурковице и околине у пећини има и графита с давно исписаним немачким, италијанским, јеврејским и понеким српским именом. У турско доба, пећина је била скровиште хајдука. Један од њих, Марко Борковић, био је чувен по препадима Турака.
Када Турци, каже легенда, опколе цело брдо, он удари с леђа. Зато се и данас једна мања пећина зове Маркова, али је она још више зарасла у шуму. Одавде се, кажу старе књиге, први пут зачула песма: Пуче пушка с пећине, неста аги трећине...